Svetlo se sa tamom svađa,
Dok na obzorju dan se rađa.
Dok napolju sneg počinje da veje,
Mene njen nežni zagrljaj greje.
Prizor na svojoj lepoti dobija,
Dok se ona nadamnom nadvija.
Volim te, tiho mi govori
I kreće da prozor otvori.
Dok ona iz zagrljaja beži,
Vazduh postaje sve teži i teži.
Polako u sobu prodire dan,
Ja shvatam da je to bio samo san.
By: Lazar Smcko Ajdacic
Dok na obzorju dan se rađa.
Dok napolju sneg počinje da veje,Mene njen nežni zagrljaj greje.
Prizor na svojoj lepoti dobija,
Dok se ona nadamnom nadvija.
Volim te, tiho mi govori
I kreće da prozor otvori.
Dok ona iz zagrljaja beži,
Vazduh postaje sve teži i teži.
Polako u sobu prodire dan,
Ja shvatam da je to bio samo san.
By: Lazar Smcko Ajdacic
potreban komentar? :*
ReplyDeleteLepo, kratko i slatko. =^___^=
ReplyDeletedrago mi je da vam se dopada :)
ReplyDeleteO jbt, sjeb na kraju :D haha, salim se naravnoo :D Lepoo jeee i bas znas biti romantik :$$ Slatkoo :) Svidja mi se :) ^^
ReplyDeletetrudim se sta ces kad sma naivcina za romantiku .. sto se tice kraja pa ipak je to san,a i ostavlja vise mesta da se uzelis sanjane osobe :)
ReplyDeleteStvarno je fina i svidja mi se taj stav da nema razocaranja sto je to samo san nego posmatras to sa one vedrije strane - ostavlja vise prostora da se uzelis sanjane osobe. Super! Pozitivan lik ^_^ Samo mislim da ti u poslednjem stihu ne trebaju zapete, jer ispada da je to apozicija, i msm da bi bolje islo bez njih... :)
ReplyDeletekorekcija prihvacena tvoreng srca i nasmejanog lica ... drago mi je da ti se dopada moj idealisticki sumanuto pozitivan stav gledanja na stvari xD
ReplyDelete