PISAC
I ĐAVO
Pergament pred njim bio je skoro pa čist,
tek pri vrhu par redova isijavalo je crveno na svetlosti sveća. Bila je to krv.
Smiren znajući da je smrt sve bliža spremao se da umoči pero u ranu na boku,
tik ispod mesta gde je balčak bodeža izvirao iz pocepane kože. Znao je da je tu
krv poput mastila. Kao i sve priče do sad, svoje priznanje napisaće krvlju,
jedina razlika je sto je ovog puta krv njegova.
Počelo je pre nekoliko godina.
Izgubivši ženu i decu kad su im napali imanje. Skrhan tugom, dugo je planirao osvetu.
Krio se od ljudi, izlazio samo noću da dobavi sa dokova ono najpotrebnije. Živeo
je u mraku radne sobe ispunjen mračnim mislima, sve dok se jedne noći nije
desilo. Ni dan danas nije znao, je l' to bio san ili vizija. Bilo kako bilo
tako je otpočelo. Zaspao je ili se bar tako toga sećao, a u snu mu se prvi put
pojavila crna figura, bio je to vitak mladić crne kose obavijen crninom u
naponu snage. Nije delovao opasno ali ga njegov pogled prikova u mestu.
Pričali
su skoro svake noći. Osećao se bolje, govorio je mladiću sve probleme i sa njim
delio mračne planove. Napokon je imao je sa kim da priča, nekog kome može da
veruje. Da je nekom drugom poverio sve to do sad bi ga već obesili bio je
siguran.
Jedne noći, mladić je jednostavno
upitao.
“Šta bi
uradio kada bih ti pružio priliku da planove sprovedeš u delo?" Zvučao je
gotovo radosno, njegovo lice ocrtavalo je isto ono zadovoljstvo koje bi primetili
na mački koja je uhvatila miša i sada se lenjo igra sa plenom.
“Bilo šta,
šta god je potrebno samo da se osvetim.” Odgovorio je, prožet mržnjom i željom za osvetom.
“Sve?"
Upitao je mladic, izvivši usne u
nešto što je podsećalo na zadovoljni osmeh.
“Sve” Odgovorio je glasnije, sada jos sigurniji. Osveta je
prožimala celo njegovo bice.
“Neka tako
i bude. Sve sto od tebe tražim je da piseš o onome što si uradio krvlju tvojih
žrtava.” Zastao je izvivši obrvu.
“Ako
pristaješ, potpiši ovde." Mahnuo
je rukom i pred njima se stvroio pergament sa jednom jedinom rečenicom.
“PRISTAJEM DA SLUŽIM” Bilo
je ispisano grimzanim slovima.
Zgrabivši pero koje je
lebdelo pred njim zurno je potpisao.
Kada se probudio, mutno se
sećao celog događaja, ali je bio siguran da će ga informacija čekati na stolu.
Tako je i bilo. Na stolu je našao pismo. Nije bilo ni traga kako je tu dospelo,
ali to nije bilo bitno.U pismu su bili adresa i vreme. Znao je tu malu ulicu na
dokovima, ako niste znali da je tu nikada u nju ne bi zašli, ali on ju je
poznavao. Te noći našao se tamo, čekajući. Tačno na vreme njegova meta se pojavila.
Bio je to stameni pljačkaš, ni trena nije oklevao, znao je šta treba da uradi.
Prisunjao se polako poput mačke i jednim veštim udarcem drvene palice
onesvestio coveka.
Kasnije žrtva se nasla vezana
u napuštenom skladištu, time je osveta otpočela. Dve noći je žrtva umirala.
Polako, dok se joj se krv cedilla do poslednje kapi. Brižljivo je zabeležio
svaki momenat žrtvine patnje, opisujući svaki izraz lica, svaku fazu kroz koju
je telo prošlo. Osećao se dobro, zadovoljstvo je ispunjavalo njegovo biće. Osveta
je bila prvi korak, ali ne i poslednja žrtva. Mladić se povremeno pojavljivao,
nove adrese bi osvanule na stolu posle svake posete. Prvo se plašio, ali vremenom
je naučio da voli svoj posao. Objavljivao je priče ispisane krvlju kao što je
bilo dogovoreno, zaradivši malo bogatstvo živeci od toga. Vremenom je postao
nestrpljiv, previše je voleo to sto radi. Nije više čekao na mladića, sam je
birao žrtve. Prvo su to bili nasilnici i kriminalci, ali je vremenom počeo da
ubija i nedužne i decu.
Počevši da mrzi sebe,
proklinjao je mladića i dan kada se pojavio, Traživši da ugovor bude raskinut, bespomoćno je puzao pred senkom.
Figura mu se podrugljivo nasmejala u lice.
“Rekao si
sve, potpisao si ugovor." Bilo
je sve što je dobio u odgovor.
Niko mu se više nije
pojavljivao u snovima, ali on nije mogao da prestane. Trudio se, pokušavao na
sve načine, ali bi svaki put potreba da ispuni obećano preovladala. Kao što
glad tera na jelo, tako je i njega ugovor terao da ubija.
Vreme je odmicalo,a on je prezirao
to što radi i ono u šta se pretvorio. Shvativši da je to jedini način da spreči
sebe, pokušao je da oduzme sebi život. Pokušao je da se obesi, konopac je
pukao. Probao je da se baci sa mosta, ribari su ga našli i spasili. Shvativši
da nema kud odlucio da ispoštuje ugovor do kraja, napisaće svoju priču.
Okružen razbacanim pričama,
zapalio je lulu, spremio pero i pergament, a zatim veštim pokretom zario bodež
sebi u bedra. Znao je da ima još oko sat vremena, koristio je tu ranu toliko
puta pre.
Povukao je dim,umočio pero u ranu i
otpočeo povest svog tužnog života, željno isčekujući slobodu koju je smrt
donosila.
Pitao se, hoće li smrt koja dođe po
njega biti isti onaj mladić koji mu se pojavio u snovima toliko godina ranije...
By: Lazar Smcko Ajdacic
